Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина. ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ, као знак пијетета. Књига је од јуна месеца 2017 доступна свима на свету...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 30. децембар 2015.

Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године



МАРКО Богојевић, предратни учитељ из села Медвеђа код Трстеника, за кога се и данас прича да је Добрици Ћосићу буквално спасао главу кад су га четници ухватили, никако да, мртав, дочека правду. Већ два пута га је Виши суд у Крушевцу рехабилитовао, али се Више тужилаштво жалило и тражило поништај пресуде.
- Деда је био образован, угледан човек, борац из балканских и Првог светског рата, солунац, носилац Албанске споменице, Ордена Милоша Обилића и одликовања СПЦ. Као мали играо сам се његовом Карађорђевом звездом - каже Богојевићев најстарији унук Љиљан Топличић, подносилац захтева за рехабилитацију.
За Богојевића се још шушка да је Добрици Ћосићу, заједно са још једним четником, послужио као књижевна инспирација.
- Мирослав је прво био скојевац и друговао са Ћосићем, али је на залагање деде напустио СКОЈ и прешао у локалне четнике - каже Љиљан. - Мада официр, деда за време рата није запуцао. Невољно је прихватио да у име Равногорског покрета, као угледни домаћин, буде командант среза. Одржавао је ред, организовао страже, евакуисао народ кад наиђу Немци.
ОТХРАНИО СИРОЧЕМАРКО је имао два сина, Мирослава и Светислава. Обојица су се 1944. са четницима повукла и изгубио им се траг. Имао је и две кћерке, Марију и Јелицу. После Првог светског рата отхранио је и једну девојчицу, ратно сироче, коју је после удао уз мираз. Од свог новца подигао је цео спрат на школи.
Немци су му чак спалили кућу, па је породица морала да се пресели у школски стан. Мештани су касније сведочили да су окупатори паљевину прославили уз музику у локалној кафани.
- Постоји признаница да је, само месец дана пред стрељање, деда дао новац да се купи стока и храна за партизане и Русе, толико је мрзео Немце - каже Марков унук.
То му, међутим, није помогло, па је 3. децембра 1944. ухваћен, одведен у крушевачки затвор и следећег дана стрељан и закопан у чувеној масовној гробници на Багдали. Кад се по селу прочуло да је убијен, његови ђаци су у школи упалили свећу, а сви који су истакли црну заставу ухапшени су. Маркова супруга и кћерке, са још 10 жена и деце, спроведене су у кафану, у Трстенику, где су три дана држане без хране и воде. Како су неке од преживелих жена сведочиле у документарцу Милана Милетића "У име народа", четвртог дана су добили шерпицу пасуља у коју је локални командант пљунуо!
Сведоци у истом филму потврдили су да метак није дотукао Марка Богојевића, већ га је један од егзекутора докрајчио лопатом. Да би се оправдало убиство без суђења, Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника донела је годину дана касније, 12. новембра 1945, одлуку да је Богојевић ратни злочинац. На душу му се стављају клања и присилне мобилизације, а сви који су сведочили против њега добили су његову земљу! Узето му је више од 20 хектара.
Сведоци предлагача рехабилитације су касније на суду побили сва та сведочења као лажна, а за нека "клања" се испоставило да их је Богојевић "починио" са помагачима који су у то време већ били убијени од немачке руке.
Суд је поверовао сведоцима и доказима да је Богојевић убијен из политичких разлога и рехабилитовао га 11. маја ове године. Више тужилаштво се жалило са образложењем да по закону они које је суд или други државни орган осудио као ратне злочинце не могу бити рехабилитовани!? Није им значило ништа што је одлука о ратном злочину донета годину дана после стрељања и што је била исфабрикована, нити што је Дража Михаиловић, иако осуђен из истих разлога, правоснажно рехабилитован исте године.
Апелациони суд у Крагујевцу је у јулу усвојио жалбу и вратио случај на поновно одлучивање. Виши суд је и други пут рехабилитовао Богојевића 22. октобра, а тужилаштво се опет жалило. Сада се чека коначна одлука.


Нема правде за Ћосићевог спасиоца | Друштво | Novosti.rs

недеља, 27. децембар 2015.

Др Неле Карајлић подвлачи црту



ИЗГЛЕДА да је на видику глобални фајронт. Не зна се шта ће бити за два месеца, а камоли за две године. Сукоб Запада и Истока, Севера и Југа, крста и полумесеца, "с400" и "першинга", "сухоја" и "фантома", Достојевског и Дарта Вејдера, тероризма и ренесансе, све карте су побацане по столу... 
Тако др Неле Карајлић, рокер и надреалиста, писац нашег бестселера "Фајронт у Сарајеву" описује хаос на светском "талону" у претпразничном разговору за "Новости".
Шта нама може трећи светски рат када смо преживели апокалипсу деведесетих?
- Такав сукоб не би имао никаквог смисла, али ме је тога највише страх. Наша је цивилизација одавно изгубила смисао, па би један квалитетан трећи светски рат био само логичан наставак тог континуитета. Али изгледа да је сила језик којим се служи историја. Сведоци смо како свет брзо мења мишљење кад су Руси дигли авионе над Сиријом. Чак и оне земље које су са сладострашћу признале Косово почеле су да размишљају о томе да ли је паметно да приме Косово у Унеско...
Куд ћемо даље, ако опет буде "фајронт"?
- Ја се надам да неће бити фајронта, али и ако га буде, Срби имају ону шљиву из предсказања мојих колега Тарабића, па лепо један по један у колону. Биће места за све... преживеле.
Како вам се чини тактизирање Србије, на средини терена, између Истока и Запада? Да ли превише играмо за рају и занемарујемо тактику?
- Морам да признам да сам одушевљен нашом игром. Лопта се креће, а све остало стоји у месту. Изгледа да смо нешто научили после двадесет година неартикулисаног витлања по спољној политици. Важно је само да свој гол бранимо у туђем шеснаестерцу.
ЗВЕЗДУ И ПАРТИЗАН ЧЕКА ХИСТОРИ* ШТА помислите кад видите табелу - Звезда бежи вашем Партизану скоро 30 историјских бодова?
- Без промене организације наша два клуба и усклађивања статута и система рада са временима у којима живимо, наш фудбал ће тонути дубље и дубље, а Звезда и Партизан имаће само једину могућу будућност, а то је да нестану. Како се ради о два изузетно значајна фактора у нашој култури и историји, било би неопходно свеобухватно решење у чију би потрагу требало да крену сви који носе одговорност. Али ја не видим да ико ту одговорност осећа. Ни они који су у клубу, ни они који су у државним органима. Ако се овако настави, Звезду и Партизан нећемо гледати ни на "Маракани", ни на ЈНА, већ само на Хистори ченелу.
Хоће ли нам опростити Британци и САД што смо им најпре уз помоћ Руса срушили резолуцију о Сребреници у УН, а потом блокирали улазак Косова у Унеско?
- Запад нас гледа као млађу руску браћу. Тако је још од средине деветнаестог века. Тешко је да ће они ту слику о нама променити, па макар ми ушли у НАТО са песмом на уснама. Ако, не дао бог, крену на Русију, ми смо им прва мета. Реч опростити у вокабулару данашњег западног човека одавно не постоји.
Видите ли парадокс у томе што је ЕУ у све дубљој кризи како јој се Србија приближава? Отворисмо, ево, и фамозна поглавља, хоће ли шта остати на тој журки кад стигнемо на циљ или нас чекају само хладни краставчићи и млако пиво?
- Изгледа да ће бити као у оном скечу "Надреалиста" када је и последњи Европљанин пребегао код нас. Како ствари стоје, могла би кренути колона избеглица из западне Европе ка централној и источној Африци. Ваљда ће Танзанија да има слуха, па ће спречити дизање зидова на својој граници са Кенијом. А ми, као и увек, каснимо на журку.
Лик ког глуми Драган Бјелогрлић у вашој Надреалној ТВ медијски спинује бомбардовање које постаје реалност. Како вам изгледају данашњи спинови у Србији и таблоидни ратови којима се креира паралелна стварност?
- Много су мање уверљиви од оног спиновања које је Бјелогрлић правио као спин доктор у Надреалној телевизији. Није спин за Србина. Превише је нервозан и лако се чита. А и не треба нам то. Ми смо народ директне акције.
Делује ли вам ваша Надреална ТВ наивно и невино у односу на данашњу ријалити телевизију?
- Ријалити програми су симптоми умирања телевизије као медија. Број оних који прате ТВ програм драматично је пао. Појео га је интернет. Власници телевизијских канала грчевито прикупљају последње заинтересоване за телевизијску магичну кутију приказујући им програм тужне садржине. Тај неукус нам је дошао са Запада. И њихови програми су препуни менталне порнографије. Невероватно како је брзо прошао век телевизије. Не дужи од једног људског живота.
Подсећа ли вас и српска скупштина понекад на хумористички скеч?
- Одавно већ не гледам Скупштину. Она је знала бити занимљива када је у њој седела опозиција. Како опозиције нема, тако је и рад Скупштине престао да буде занимљив. Међутим, то што у Скупштини нема опозиције, много је опасна ствар за "позицију". Невидљива опозиција, искуство је показало, много је делотворнија од оне с којом можеш да дискутујеш.
Књига "Фајронт у Сарајеву" вратила вас је накратко у родни град, из кога вас је почетком године полиција извела? Планирате ли поново посету?
- Чим пре, ха, ха, ха. Сад је доле магла. Можда ме не буду приметили. Али сећам се, и кад се разиђе магла, и кад се коначно после више месеци сивила угледа врх Требевића, она остаје у главама.
НЕДОСТАЈЕ СЛОТЕР УЗ СИГАЛА* СТИВЕН Сигал свира за дочек у Београду? Звучи ли вам и то помало надреално?
- Фали нам још и Ник Слотер.
Да Брус Ли није умро, и он би био рад да дочека Нову годину с нама.* Који је ваш савет Србима за наредну годину?- Памет у главу и гледајте где вам је најближа шљива.

Како вам изгледају ове осцилације у покушајима помирења регионалне сложне браће - од линча Вучића у Поточарима, до сладоледа са Бакиром у Кнез Михаиловој?
- Изгледа да сам ја прошао боље од премијера. Ја сам из Сарајева истеран сајбер линчом, уз господску пратњу локалне полиције. Премијер је имао прилике да види лица тих мржњом надојених нападача, а то сигурно није лако. Било је важно да се после тога спусти лопта, јер нова треска на Балкану никоме није потребна. Сладолед у Кнез Михаиловој, надам се, први је корак ка свеобухватном решењу. Али како доћи до тога? Једино тако што ће све заинтересоване стране сести за сто, без петљања, такозване међународне заједнице. Историја нам је показала да све наше невоље долазе са стране. Вани се смишљају, пакују, добијају форму. Домаће становништво је само извођач радова.
Хоће ли преживети Република Српска овај координирани и офанзивни напад са разних страна?
- Наравно да хоће. Република Српска постоји колико и Срби на овом простору. Она је 1992. године само била присиљена да се и званично појави.
Како гледате на накнадну памет Кутиљера и хашких сведока, који сада тврде да је Алија крив за рат и да је режирао Маркале?
- Гледам као један јако важан догађај у 2015. години. То смо ми, који смо упућенији у догађаје деведесетих мање-више и знали, али никада и нигде се о томе није овако јасно и отворено говорило као у сведочењу ова два сведока. Нарочито је важно сведочење заштићеног сведока, бившег Изетбеговићевог телохранитеља о случају "Маркале", јер оно отвара простор за сумњу за све оне догађаје које су Американци искористили за озваничење свог политичког и војног насиља. Тешко, после овога, неко може да буде сигуран у веродостојност онога што се дешавало у Рачку, на пример. Сценарија једног и другог случаја нападно се поклапају, а завршили су ампутирањем дела територије једне суверене земље.
Сад кад подвучете црту - да ли сте задовољни излетом у књижевност? Како је прошла књига "Фајронт у Сарајеву"?
- "Фајронт у Сарајеву" ми је открио књижевност. То је нека врста лека, духовне сеансе. Обожавам је. Није само важно то што је књига "отишла" у преко 100.000 примерака. Много ми је важније да уживам у писању. Књижевност је најтежа и најкомпликованија уметност. Ту сте сами ви и празан папир. Не помаже вам ни гитара ни камера ни кист.
Чиме Неле Карајлић планира да се бави у 2016. - нова књига, ТВ серија, филм, рокенрол?
- Припремам једно занимљиво дело о Тесли. Ако ме догађаји не претекну... 

КВОТА НА КУРДЕ 5,16
ЗА кога ћете навијату на Европском првенству у фудбалу? На кога кладионичари да ставе паре?
- Не знам. Треба прво видети да ли ће се првенство одиграти. А што се кладионица тиче, предлажем им следеће квоте:
Где ће бити следећи терористички напад? Лондон - 1,75
Хоће ли Руси ск...ти неки турски брод? Да - 3,26
Да ли ће Курди добити државу? Да - 5,16
Хоће ли Амери коначно напасти Исламску државу? Не - 1,17


Неле Карајлић: Глобални фајронт се примакао | Друштво | Novosti.rs

понедељак, 21. децембар 2015.

Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе...

ЧИМ приспеш у Србију, имаш да узмеш земаљску власт у своје руке, на основу свога уплива, односа и права. Природно је да ће се Порта узнемирити, мислећи да је то руско масло, е да би нашла разлога да се с њоме зарати. Врло је могућно да би теби, пре но што би против тебе отпочела непријатељство, понудила кнежевство, како би спречила веће заплете". Тачно тако је лета 1817. гласио налог Георгиоса Левентиса, првака грчке тајне револуционарне организације Хетерија, Ђорђу Петровићу Карађорђу, у његовом егзилу из Србије. То и друга драгоцена сведочанства чува Архив Хетерије у Архиву Парламента Грчке, у свесци I на страницама 6, 7 и 8. Хетерија је Карађорђа, свог члана у њу иницираног исте те године у којој је по повратку у Србију и убијен не свргнувши књаза Милоша Обреновића нити преузевши власт, упорно наметала Србији као поновног вожда, упркос катастрофи: пропасти Првог српског устанка под његовом командом, страдању око сто хиљада Срба и, на крају, Карађорђевој бежанији из Србије. Циљ Хетерије био је нови рат у Србији уместо Милошеве дипломатске борбе на ефектима Другог српског устанка (мада у војном смислу краткотрајног, јер трајао је свега три и по месеца) као преговарачкој позицији. Тај рат био би нова погибељ Срба за пад турске моћи у Србији и на Балкану, али - ради коначног, на тај начин лакшег ослобођења Грка од Османлија! "Устанак" Грка - без Грка...!?
Зла коб Карађорђа по повратку у Србију је позната, али нису разјашњени њени стварни мотиви. Постоје најмање два разлога због којих књаз Милош наређује одсецање Карађорђеве главе 14. јула 1817. у Радовањском лугу, њено слање у Цариград уз подршку народних кнезова. Први, политички: Милошева "струја" за време Карађорђевог егзила врши му контрапропаганду због страдања народa и бекства. Милоша о Карађорђевом тајном повратку и ратном плану Хетерије три недеље раније обавештава Сима Милутиновић Сарајлија, утицајни масон, иначе Његошев ментор, затим и митрополит Леонтије. Други: смрт војводе Милана, Милошевог полубрата, 16. децембра 1810. у српској депутатској устаничкој мисији у Букурешту, те врло могућа крвна освета.
Карађорђе, слика Паје Јовановића
- Тровање војводе Милана наредио је Карађорђе, а извршио Лазар Војновић! - прецизно је објавио Вук Стефановић Караџић у својој књизи "Историјски списи". Који је разлог Милошу био пречи...?
Траг ка том саучесништву је и збирка аката Архива Југославије, Фонд 38, бр. фасц. 100/234.
"Пошто су знали да Кара-Ђорђе живи близу Одесе, у Хотиму, реше да га придобију за свој план. Тај су задатак поверили Ђорђу Олимпију, који је у Србији био познат по имену "Капетан Јоргач" и Кара-Ђорђа познавао из Првог српског устанка. Под изговором да иде по своју породицу добио је пасош и отишао у Хотим, где је сачекао Кара-Ђорђев повратак из Петрограда. Вратио се у Молдавију тек пошто је задобио вожда за њихов план. Од тада је Кара-Ђорђе очекивао згодну прилику и ускоро је успео да једне ноћи снабдевен туђим пасошем, обојене косе, пређе преко реке Прут. Јоргач, који га је чекао, одвео га је у кућу Константина Ипсилантија у Галати, близу Јашија. Ту је Кара-Ђорђе остао сакривен четири дана, у Јашију се састајао са Левентисом.
МАЛО ПОЗНАТО
Јавност мало зна о Хетерији, створеној као "књижевно" друштво 1814. у Одеси, где живи много Грка, под именом Philike Hetairaia (Удружење пријатеља - слично као сицилијанска Мафија, у то доба покрет отпора против Француза, која се звала "Пријатељи пријатеља"). У високој политици нема случајности, преврат у било којој држави не успева без иностране подршке. Управо у Хетерији је скројен и Карађорђев покушај пуча.
ТАЈНО У СРБИЈУ
ХЕТЕРИЈА тајно пребацује Карађорђа у Србију, јер га аустријске и турске уходе и официри познају. Левентис му даје пуно новца. Одређен му је и пратилац, хетериста Михаил Леонардиос. Тако Карађорђе, његов писар Наум, Леонардис и Јоргач преко Буковине, Ердеља и Баната на Дунав стижу 11. јула 1817. Ту се Карађорђе и Наум растају од сапутника Грка, не слутећи да - иду право у смрт, која ће их снаћи за непуна три дана...!

Амблем Хетерије


Устанак Грка без Грка? | Репортаже | Novosti.rs