Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина. ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ, као знак пијетета. Књига је од јуна месеца 2017 доступна свима на свету...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 04. новембар 2015.

In memoriam:др Марко С. Марковић


Миша Матић: In memoriam: др Марко С. Марковић


Далеко од своје отаџбине, у Орлеану у Француској 27. априла преминуо је др. Марко С. Марковић, највеће перо српског политичке емиграције. Учесник рата, припадник Равногорског покрета ђенерала Драже Михаиловића, доктор Сорбоне, теолог, философ, политиколог и историчар, остаће забележен и као аутор дела:  “Свети Сава – светитељ и просветитељ”, “Тајна Косова”, “Марксизам у теорији и пракси по руским мислиоцима”, “Истина о Француској револуцији”, “Наличје једне утопије”, Пола века српске голготе”, Српска апологија Русије”, у два тома, “Стопама Христовим”, “Православље и нови светски поредак”, На смрт осуђени : српски народ од краља Александра до Брозовог доласка на власт”…
Др Марко С. Марковић рођен је 30. новембра 1924. године у Београду, од оца др Србољуба правника и дипломца са Сорбонеи мајке Бранке, рођене Јовановић, кћерке др Ђорђа Јовановића, личног лекара краља Александра Обреновића и једног од оснивача Врњачке бање, о којој је написао најобимнију студију на француском језику, коју је др Марко С. Марковић 2007. године предао Врњачкој бањи. По мајци Бранки др Марко С. Марковић је потомак Карађорђевог војводе Јанка Катића, док је Марков деда по оцу Марко по коме  и добија име, био дворски књижар у време династије Обреновић. Др Марко С. Марковић је трећа генерација своје породице, која је дипломирала на Сорбони. Одрастао у Београду, младост и детињство провео је у улицама Кнеза Милоша и Скадарској. Завршио је Другу мушку гимназију у Београду и одмах по матурирању ступа у Равногорски покрет генерала Михаиловића, као и већина његових вршњака из Београда. Ту добија дужност подсекретара у Верско-идеолошком одсеку Врховне команде, која је под руководством јеромонаха Јована Рапајића била формирана у манастиру Каленић.  После војног слома јединица ЈВуО, др Марко С. Марковић се повлачи са јединацама СДК преко Босне и Словеније, а након тога се у војном логору у Чезени придружује јединацама Динарске четничке дивизије попа Ђујића. Одатле прелази у Француску, где од 1947. до 1952. студира и дипломира на руској секцији Школе за оријенталне језике. Предавања из теологије слушао је у последњој години шивота Берђајева, на Богословском институту Св. Сергије Радоњешки у Паризу. На Ђурђевдан 1975. године докторира на Сорбони, пред комисијом којом је председавао сам председник универзитета Сорбоне, на тему “Филозофија неједнакости и полтичке идеје Никола Берђајева.” Добио је награду Универзитета у Паризу и државну субвенцију за штампање докторске тезе 1976. године. Француска академија наука је тезу одликовала наградом од 18. маја 1980. године.
Био је ожењен францускињом др Никол Мирен, доктором медицине, са којом је имао троје деце: Светлану, Србољуба и Ђорђа, која добијају имена по прецима са Маркове, српске стране. Од њих је др. Марко С. Марковић добио деветоро унучади.
др Марко С. Марковић прима награду “Драгиша Кашиковић” из руку председника Матице исељеника Србије мр Радована Калабића
Као припадник српске и равногорске културне елите др Марко С. Марковић није био у милости комунистичких власти, па је његова дела први српској јавности представио ОП Образ, као издавач, а као уредник покојни Небојша Крстић, оснивач Образа. Потом су то чиниле и Двери српске и издавачка кућа Хришћанска мисао под руководством проте Милорада Средојевића. Занимљиво је да је свој први чланак др Марко С. Марковић под насловом “Млади Сава – историјска слика” објавио у часопису који се такође звао “Хришћанска мисао” у војном логору у Еболију, као припадник ДЧД.  Последње код нас објављено дело др Марка С. Марковића је “Бог и човек – заједно у рату” (2010), чији је рецензент и писац Увода Владимир Димитријевић, православни публициста. 2007. године Матица исељеника Србије је др Марка С. Марковића наградила наградом “Драгиша Кашиковић”, док је том институцијом председавао мр Радован Калабић, у време док је Матица додељивала награде под именом покојног Кашиковића. Уз др Марка С. Марковића, лаурет те награде је био и Марко Милуновић Пипер.
     Укључијући се у политичку ситуацију, као патриота и човек од науке и писане речи, др Марко С. Марковић још 1995. опомиње тадашњег председника и вођу спрских и југословенских комуниста о томе да ће праву природу западног односа према Србији сагледати тек када НАТО бомбе почну да падају по Београду. За време рата у Босни и Херцеговини писао је за лист “Јавност” и одлазио је на Пале, где је кратко  саветовао руководство босанских Срба. То је био једини његов политички ангажман у званичним институцијама једне српске владе.
Радио је као секретар Српске православне парохије у Паризу (1951-1953), секретар православне омладинске организације „Синдесмос“, вишегодишњи преводилац са руског на француски и правни саветник у неколико компанија (1955-1987).
Живо је до последњег часа побијао лажи западне пропаганде о српским злочинима, од Сребренице до Косова.
Под ударом његовог родољубивог пера нашли су се осведочени србофоби из Француске Бернар Кушнер и Силвија Матон.
Писао је беспрекорним београдским стилом.
Први је од Срба писао озбиљне студије и расправе о новом светском поретку.
Својим делом др Марко С. Марковић постаје узор нових српских генерација, који кроз његово дело добијају аутентино предање и критику још из времена Светог владике Николаја и свештеномученика Јована Рапајића, за кратко и његових савременика и сапатника.
Нека Господ прими душу новоупокојеног Марка Марковића и упути нове генерације Срба на траг који је др Марко С. Марковић оставио за собом, попут многих великана српске мисли и писане речи, али и ратника на бранику отаџбине. Вечнаја памјат.
Миша Матић
Београд 29. април 2012.


Миша Матић: In memoriam: др Марко С. Марковић

Боже помизи, да се ова претња не обистини!

СВЕТ

Меркелова: Ако Немачка затвори границе – избиће рат на Балкану

Ултрадесничари тужилаштву подносе стотине пријава против канцеларке, оптужујући је за наводну велеиздају због прихвата огромног броја избеглица
Потпис: Ангела Меркел Фото Ројтерс/Фабрицио Бенш
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Немачка канцеларка Ангела Меркел ксиноћ је поново бранила свој став да неће да затвори границе Немачке за улазак избеглица, али овог пута је истакла да би тако нешто могло да изазове рат на Балкану. Говорећи на партијској конференцији у Дармштату, на југу Немачке, о томе како не жели да затвори аустријско-немачку границу, она је скренула пажњу на негативна искуства са оградом на мађарско-српској граници.
„На западном Балкану данас постоје поново такве тензије (као деведесетих година прошлог века) да сам због тога недавно замолила да се одржи конференција о (избегличкој) балканској рути”, рекла је она и додала да не жели да све представља црно, али да би се ситуација брзо могла погоршати. „Нећу да тамо поново дође до оружаних сукоба. Али брже него што се мисли, једна свађа може да се претвори у песничење, а то је нешто што нико не жели.”
Канцеларка је подсетила своје партијске колеге да је мађарска ограда на граници са Србијом довела до тога да избеглице сада путују преко Хрватске, Словеније и Румуније, док би после изградње сличне ограде на немачко-аустријској граници, како је рекла, они сигурно покушали да у Немачку дођу преко других земаља.
„Опасност од тога да Немачка затвори своју границу лежи у томе што би ове земље то исто учиниле”, рекла је она, додајући да је задатак Немачке, као највеће државе чланице Европске уније, да нађе решење које ће подстаћи солидарност а не међусобне поделе. „То је могуће само корак по корак. Поприлично сам уверена да ћемо у томе успети.”
Члановима њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) из покрајина Хесен, Рајнланд-Пфалц, Сарланд и Баден Виртемберг, који су учествовали на конференцији у Дармшату, она је поручила да разуме њихову забринутост због великог број избеглица и да „не жели да потцени” те њихове бриге, али је апеловала на њих да не забораве и људско достојанство избеглица.
Она је јуче, иначе, рекла да европска избегличка криза неће бити решена на немачко-аустријској граници, позивајући поново на равномерну расподелу избеглих у Европи.
„Они у Европи који данас мисле да њих то не погађа биће на неки начин погођени сутра, макар и само тиме што ће јединство ЕУ бити доведено у питање”, рекла је она.
Канцеларка је због своје политике „отворених врата” Немачке за избеглице не само стекла све већи број политичких противника и критичара чак и у редовима своје партије, већ је против ње поднето и око 400 кривичних пријава због наводно почињене велеиздаје. Лево оријентисани дневни лист „Тагесцајтунг” сазнао је у Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу о овим пријавама, али портпарол тужилаштва није прецизирао шта се у њима наводи као доказ наводне велеиздаје. Према немачком закону, за велеиздају је неопходно да особа делује насиљем или претњом насиљем, али то није спречило ултрадесничаре да подносе пријаве против Меркелове сматрајући да је огроман прилив избеглица, који је она дозволила, један вид насиља, те да је „реч о апокалиптичном сценарију који би у оквиру једне године могао водити крају Немачке”.
„Тагесцајтунг” истиче да је таква тврдња у правним оквирима апсурдна, али да су ове оптужбе само део оркестриране десничарске кампање, будући да су многе пријаве против Меркелове веома сличне оним које су подношене због тога што је Берлин одобрио трећи европски програм помоћи Грчкој.
Меркелову не брину толико ове оптужбе, колико је тренутно брине да ли ће њен коалициони партнер Социјалдемократска партија (СПД) на крају ипак пристати на то да се у пограничним деловима Немачке успоставе такозване транзитне зоне за избеглице у којима би они били затворени док се не процени ко од њих уопште има основ за добијање азила у Немачкој, а ко мора одмах да буде депортован. Она је невољно пристала на овај предлог баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Хорста Зехофера, али засад не успева на ову одлуку да убеди свог вицеканцелара и шефа СПД-а Зигмара Габријела, који то сматра бесмисленим, опасним и противправним.
Упркос томе, она је прексиноћ својим партијским саборцима рекла да верује у договор и да „није први пут да морају да СПД убеђују у нешто што је добро”. Следећи састанак лидера ЦДУ, ЦСУ и СПД заказан је за сутра.
Н. РадичевићТанјугобјављено: 03.11.2015. у Политици

Танјуг формално не постоји

НОВИНСКА агенција Танјуг биће угашена, а 180 запослених изгубиће посао - најизвеснији је сценарио, после тумачења Владе да је 31. октобра, према закону, престало да постоји Јавно предузеће "Танјуг". Запослени и управа још чекају званично тумачење из Немањине, али све су уверенији да ће их послати на евиденцију Националне службе за запошљавање.
Од укупно 15 медија за које у процесу приватизације нико није био заинтересован, само се Танјугу догодило да бесплатне акције нису понуђене радницима који имају право на њих. Закон о јавном информисању и медијима каже да медијима који нису приватизовани до 31. октобра остаје рок од месец дана да поделе бесплатне акције запосленима. После тога, најкасније до првог децембра, уследило би гашење и брисање из евиденције Агенције за привредне регистре.
Новинари и остали запослени у Танјугу ће, међутим, бити ускраћени за ту могућности.
- Ситуација је чудна и тешка. Не знамо још ништа званично и чекамо одлуку Владе Србије - каже Мирко Драгишић, представник Синдиката новинара Србије у овој медијској кући. - Са 31. октобром престало је да постоји ЈП "Танјуг", јер Закон о јавном информисању и медијима каже да закључно са тим датумом престаје да важи Закон о Танјугу, према којем смо пословали. Наводно, добићемо плате још само за рад у октобру, а након тога ће нам бити исплаћене отпремнине и бићемо упућени у Националну службу запошљавања. Ми и даље радимо уобичајено и чекамо разрешење. Влада мора да донесе формалну одлуку.
БУДУЋИ ДРЖАВНИ СЕРВИС?ТАНЈУГ је угашен као јавно предузеће, а у медијским круговима прича се да би могао евентуално да "преживи" ако би био регистрован као агенција или сервис за информисање Владе Србије. Али чак и према том сценарију, садашња агенција је прегломазна и не би сви запослени могли да пређу у нову агенцију.
На ове вести реаговало је и Удружење новинара Србије, које негодује јер је запосленима у Танјугу ускраћено право да поделом бесплатних акција постану власници фирме у којој раде.
- По тумачењу које је УНС незванично добио из Владе, престанком важења Закона о новинској агенцији Танјуг, у поноћ 31. октобра 2015. године, формално-правно престала је да постоји национална новинска агенција, па и сва права на пренос капитала без накнаде на који би запослени до тада имали право - појашњавају из УНС-а. - Према Закону о јавном информисању и медијима, да је поступак преноса капитала покренут одмах по окончању другог круга приватизације - 7. октобра, а пре престанка важења Закона о Танјугу, запослени у овој агенцији могли би да остваре права која им припадају по Закону о јавном информисању и медијима.
Из УНС-а подсећају да је државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић 10. октобра изјавио да је "бесплатна подела акција нешто што Закон препознаје као следећу фазу када је у питању Новинска агенција Танјуг". Напомињу и да су Агенција за приватизацију и менаџмент Танјуга морали да пре истека рока покрену поступак којим би запосленима омогућили да преузму бесплатне акције.


Танјуг формално не постоји | Друштво | Novosti.rs

уторак, 03. новембар 2015.

Пасуљ нас је сачувао вала - пасуљу хвала!

Због добре комбинације влакана и фолне киселине пасуљ је добар "савезник" у борби против кардиоваскуларних и болести дебелог црева. Посебно се препоручује у исхрани деце и трудница
ОД свих намирница, пасуљ је сигурно једна од најздравијих и најомиљенијих. Богат протеинима, витаминима и минералима, идеална је храна за децу и одрасле. Одличан је извор гвожђа, мангана, бакра, витамина Б9 и Б1, фосфора, магнезијума и цинка, а у мањим количинама садржи и калцијум, калијум, селен, витамине Е, Б2, Б5 и Б6. Због тешке сварљивости, не препоручује се једино особама са желудачним и цревним сметњама. Да би се смањила појава надутости и гасова, приликом припреме, треба додати природне зачине попут кима, першуна, нане, белог лука, ђумбира, лорбера или карија.
Због добре комбинације влакана и фолне киселине пасуљ је добар "савезник" у борби против кардиоваскуларних и болести дебелог црева. Посебно се препоручује у исхрани деце и трудница. Повољно делује и на особе које пате од анемије, болести зуба, ува, бронхитиса, главобоље, депресије, крварења из носа, па чак и импотенције. Делотворан је и код несанице, остеопорозе, прехладе и грипа, хемороида, хроничног умора и стреса.
Известан број стручњака истиче да пасуљ, због богатства антиоксиданаса, помаже и код различитих облика рака. Амерички научници са државног универзитета у Колораду тестирали су шест врста пасуља, уобичајених на њиховом тржишту. Мерењем количине антиоксиданаса, установили су да црвени, шарени и тамноплави пасуљ имају и до десет пута веће количине овог вредног састојка и других лековитих материја у односу на бели и жути пасуљ. Да би се постигао што бољи ефекат, пожељно је да се конзумира са житарицама, јер такав оброк садржи пуну дозу есенцијалних аминокиселина потребних човеку.