У ЕВРОПСКИМ хроникама и српским документарним књигама од 1903. штампаним ван Србије, стоје докази о сродству Обреновића са старинским српским и породицама Европе. Краљ Милан и краљица Наталија били су у обостраном крвном сродству (!) са гранама Балшића у Румунији, Зети, Србији, Напуљу и Прованси у Француској, а они су били у родбинским везама многим династијама. И то је, уз владарско жезло, било предодређење за везе Обреновића са тајним друштвима и припадност њима.
Интерес је двосмеран: езотеријска друштва су била потребна Обреновићима, као и они тим друштвима. На везе са старим родовима, али и езотеријом, упућује хералдичка симболика Обреновића. Грб тог дома је двоглави орао са рујноцрвеним штитом на грудима, у који су угравирана четири оцила и године 1389. и 1815. (година Косовског боја и Другог српског устанка). У средини је мач уздигнут, али у име мира. Око штита је обавијен уроборус, окултни лик змије која као да сама себи гризе реп. Он симболизује нестајање старог (поретка) и настанак новог, односно "и после мене нови почетак".
Уроборус, део и старе словеносербске симболике, сварошки круг, означава крај једног временског циклуса и зачетак новог. Испод сваке орлове канџе на грбу Обреновића стоји по један крин, цвет симбол и Анжујаца. До Обреновића крин доспева преко сродника Балшића. И на сачуваним актима Обреновића стоји уроборус. Писмо кнеза Милоша од 30. маја 1843. из Беча сину, кнезу Михаилу, запечаћено је црним воском у који је утиснут печатни грб са тим ликом, а чува се у Архиву Србије, сигнатура АС ПО 94/31. Барјак под којим Милош из Такова води Други српски устанак готово је идентичан барјаку Павла Орловића, који је у основи био темпларски. Иначе, родови Мартиновић и Орловић су доказани преци Обреновића.
Устаљено је правило да државни удар у било којој земљи, што је тај устанак и био, мада етапни а не бланкистички или изведен на други брз начин, никад не успева без помоћи из иностранства, и од тајних друштава, која су кројила судбину и карту Европе. У учесталости њиховог симболизма код Обреновића неки аутори виде припадност и кнеза Милоша братству масона, за шта нема јаких доказа, док се за кнеза Михаила то поуздано зна. 
Он је од целе династије имао најразгранатије везе са (пан)европским тајним друштвима. Ко му је у младости развио склоности ка езотерији, с неким друштвима га упознао? Вероватно његов лични учитељ страних језика Константин Ранос, човек француског порекла. Михаило иде у државе од којих зависи судбина Европе и Србије, стиче утицајне савезнике "из сенке". Тајна друштва и он праве програм државног уједињења свих Срба на Балкану, прекинут његовим убиством 1868. План се, нимало случајно, увелико подударао са пројектом масонерије, нарочито француске, за разбијање Аустроугарске...!
Јачину Михаилове позиције код "владара из сенке", који су му осигуравали стабилност владавине, доказује и чињеница: у жижи борбе за уједињење Италије, коју су предводили масони Ђузепе Гарибалди и Ђузепе Мацини (он је још тад био поборник стварања Уједињених држава Европе!) њихова посредничка мисија на кључним дворовима била је поверена управо кнезу Михаилу! 

Он тада, у 26. години живота, код дворова, влада и слободнозидарских ложа у Бечу, Берлину, Паризу и Лондону посредује скупа са мађарским револуционаром Лајошем Кошутом, такође масоном.

Кнез Михаило је у масонерију инициран у Немачкој. Многи знаменити Срби тог доба били су масони: Сима Милутиновић Сарајлија, Петар Петровић Његош (инициран у Италији), Доситеј Обрадовић (у Лајпцигу)... У првој ложи у Београду "Али Коч", национално мешовитог састава, основаној почетком 19. века, "браћа" Срби су: Петар Ичко, један од инспиратора Првог српског устанка и његов дипломата, војвода Јанко Катић, један од организатора устанка, Доситеј (иако члан и ложе у иностранству), Тома Вучић Перишић... Њени чланови су били и кнез Михаило, Сима Милутиновић (мада и члан ложе ван Србије), митрополит Стефан Стратимировић (по њему се зове ложа у Новом Саду), владика Јосиф Шакабента... Велики мајстор ложе "Али Коч" био је и Мустафа-паша, кога су Срби звали "српска мајка", а кога су убиле дахије. За Србију и претечу организације "Хетерија" радио је грчки револуционар и масон Рига од Фере. Аустрија га изручује Турцима, који су га удавили у Кули Небојша, на Калемегдану.

КУМОВАЛИ БРАКУ
ИМА теза да су масони 1853. "кумовали" браку кнеза Михаила и кнегиње Јулије Хуњади. По очинској линији она је из породице угарских владара, родбине Анжујаца, Арагонаца и Ротшилда, по мајци од грофова Зичи. Михаило је дотад био жарко заљубљен у Немицу племићког порекла, па у Катарину Константиновић, унуку свог стрица Јеврема. Развод брака Михаила и Јулије десио се 1865. наводно због њене прељубе са кнезом Карлом Аренбергом. Њен ујак гроф Зичи покушава да их мири давно пре развода, о чему у списима сведочи Миливоје Лешјанин, начелник Министарства иностраних дела. И Аренберг и Зичи су на списку угарских масона, који су одржавали јаке везе са српским масонима и Обреновићима. Брак Михаила и Јулије није развргнут (само) због прељубе са Аренбергом, за кога се, уосталом, удала тек осам година после Михаилове погибије у атентату, него због интереса "владара из сенке" да до зближавања Србије и Угарске ипак - не дође.