Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 12. мај 2013.

МАЛО МОРЕ / Радивој Шајтинац

Кључеви, снимак Ив. Лукића, мај 2013



Сви наши јунаци
Стасали на овој обали
Не одвајајући се од ње
Омрзнути
Од властодржаца
 Проповоденика и таштих  учесника
Великих пловидби
Пре освита
Осмотрили су све, скупове,зборове,шпалире,
 смотре златносвилених униформи
поднели залеђујуће патетични цујук сирене
ни макац кад се пропну
хладни,пенушави језици по пустом доку

срце овамо,сузе онамо,вез олује,
верности,ветрова и растанака

преживели су најупорније обичаје
лектиру
продају китове изнутруце на тргу испред капетаније
после дана ноћи сужањства и гладовања
мрака,акрепа,стеница
и чуварског завиривања
престали су да верују у плаву боју

водена ,сновидна,певљива
цаклећа,питка и доброчитељска
она је нестала  из њиховог
самоуког искуства са даљином

то мора  да је другачије
тамо где можда бдије невидљиво
и није толико туђе
да нема улаз и излаз
да није проходно и докучиво

да се воли  и памти
а не присваја и не осваја

ту је иако далеко
доступно иако неочигледно
дозивајуће а  не незбежно

постоји тај,
прах
нека буде и небески
из божанске шаке нека се просипа
и кад се сања и кад се плови
видљив на бићима свим
подједнако и у стрепњи
и у авантури

увис кад се погледа
у поздана сазвежђа
деси се утешан привид
необраних
корала који  теши
 преостале
да звезде нису само путокази


зато су они овде
најскупљим шапатом поменути
дозвани и слављени
јер су  пристали
на плаву боју даљине
онако без знања и наде,више стрпљењем
на неизбежном пристаништу
празних корпи,мрежа и џепова
пуни зебње
подстицали су одоздо, нетремице,
огроман јарки цвет на врху светионика

па и то чинили у сенци
посути тишином и крљуштима

из свега  они су штрчали
ко трње непознате јасноће
верујући свакоме
да је сва вода и слана и провидна

једино плаво кад се деси
у срећи или наредби
сну или закону
беше неспоменуто

у њиховом стоичком уздржавању
да не помере обалу
ни споља
ни у себи

не згреше

мало море
не учине мањим

 
Точак. Снимак И. Лукића, мај 2013