Edition SECTIO CAESAREA - Едиција ЦАРСКИ РЕЗ

У једном од књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, Посебној породичној заветини, постоји стална рубрика, која је, у ствари, мост између српске и светске књижевности, али и успомена на једног лутајућег Србина, који је у Француској, где је завршио свој живот, покренуо библиотеку библиофилских издања, са намером да у њој објављује преводе књига српских песника на француски, или на неки други страни језик, и преводе светских песника на српски. Од споменуте племените идеје Лутајућег Србина до њеног остварења испречило се много тога, пре свега - судбина (смрт), можда и Бог? Захваљујући коме велике, дивне и амбициозне замисли не пропадају никад. Тако да је овај Agregat Сазвежђа Заветина израз и пијетета, бесконачности и нечег што личи на чудо и ризницу...

МАНИСТРА Шоле Соколовић

МАНИСТРА Шоле Соколовић
Књижевна заоставштина. ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ, као знак пијетета. Књига је од јуна месеца 2017 доступна свима на свету...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 01. јануар 2013.

ЛЕТ ЗА АЛИКАНТЕ / Игор Ремс




(из рукописа Водени Круг)
 
Од Поштанске улице до узлетишта Maastricht
Пуних сат и петнаест минута колико је израчунато
И исписано на Гуглу који се угнездио готово неприметно
У наше животе заменивши нам пријатеље сопствену децу
Из правца "ниске земље" мрачи се небо
Облаци јуре као главати циполи када се мресте
На овери нема гужве  Девојка крупна
Као наше језерске жене загледа црногорски
Пасош  Гледамо се  Све је некако помешано
Погледи осмеси звездани знаци тетовирани
На руци моја утрнула тишина етруске чежње
Дугим прстима пребира по страницама
Као да су на њима дебеле наслаге лепљиве маховине
Рђа пепео прикривеног присуства
Или хоће да ме задржи  Питам је да ли је удата
У фри шопу црна газела у одељку за парфеме
Синчић три четири године стар трчкара
Између рафова испуњених разноразном робом
Размењујемо погледе разгледнице  Богато даривани
Путујемо  Дах измамљеног тренутка мирише
На рибарске мреже оклопе морских корњача остављених
У песку  Њен глас са загаситог чемпреса откида се
И пада на моју кост  У њему радост  Вижљаста кичма
Носи младост која не може бисерима
Да се мери  Како је лепота једноставна
Попут сеоских кровова покривених снегом

Нема коментара: